PROGLAŠUJEMO I OBJAVLjUJEMO SVIMA I SVAKOME, DA JE USTAVOTVORNA SKUPŠTINA KRALjEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA SAZVANA UKAZOM OD 7. SEPTEMBRA 1920. GODINE ZA 12. DECEMBAR 1920. GODINE U PRESTONOM GRADU BEOGRADU, NA LXII. REDOVNOM SASTANKU 28. JUNA 1921. GODINE NA VIDOV-DAN REŠILA I DA SMO POTVRDILI I POTVRĐUJEMO

koji glasi:


Država Srba, Hrvata i Slovenaca je ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija.
Službeni je naziv države: Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.


Grb je Kraljevine Dvoglavi Beli Orao u poletu na crvenom štitu. Vrh obe glave Dvoglavoga Belog Orla stoji Kruna Kraljevine. Na prsima orla je štit, na kome su grbovi, srpski: beo krst na crvenom štitu sa po jednim ognjilom u svakom kraku; hrvatski: štit sa 25 polja crvenih i srebrnastih naizmenice; slovenački: na plavome štitu tri zlatne šestokrake zvezde. Ispod toga beli polumesec.
Državna je zastava plava, bela, crvena, u vodoravnom položaju prema uspravnom koplju.


Službeni jezik Kraljevine je srpsko-hrvatski-slovenački.


Državljanstvo je u čitavoj Kraljevini jedno. Svi su građani pred zakonom jednaki. Svi uživaju jednaku zaštitu vlasti.
Ne priznaje se plemstvo ni titule, niti ikakva preimućstva po rođenju.


Ujemčava se lična sloboda.
Niko ne može biti uzet na odgovor, niti biti pritvoren, niti inače ma od koga biti lišen slobode, osim u slučajevima koje je zakon predvideo.
Niko ne može biti pritvoren za kakvu krivicu bez pismenog i razlozima potkrepljenog rešenja nadležne vlasti. Ovo rešenje mora se saopštiti licu, koje se pritvara, ili u času pritvaranja, ili, ako to nije mogućno, najdalje u roku od 24 časa, od časa pritvaranja. Protiv rešenja o pritvaranju ima mesta žalbi nadležnom sudu u roku od tri dana. Ako u ovom roku ne bi bilo žalbe, istražna vlast mora rešenje poslati sudu u roku od 24 časa. Sud je dužan doneti svoju odluku u roku od dva dana, od dana prijema rešenja. Rešenje sudsko je izvršno.
Organi vlasti, koji bi skrivili protiv ovih odredaba, kazniće se za nezakonito lišenje slobode

Član 6.

Nikome ne može suditi nenadležan sud.


Niko ne može biti osuđen, dok ne bude nadležno saslušan, ili zakonitim načinom pozvan da se brani.


Kazna se može ustanoviti samo zakonom i primeniti jedino na dela, za koja je zakon unapred rekao, da će se tom kaznom kazniti.


Smrtna se kazna ne može ustanoviti za čisto političke krivice.
Izuzimaju se slučaji izvršenja ili pokušaja atentata na ličnost Vladaočevu i članove Kraljevskog Doma, za koje je određena smrtna kazna u krivičnom zakonu.
Izuzimaju se osim toga i slučajevi, u kojima je, uz čisto političku krivicu, učinjeno još neko kažnjivo delo, za koje je u krivičnom zakoniku određena smrtna kazna, a takođe i slučajevi, koje vojni zakoni kazne smrtnom kaznom.


Nijedan građanin ne može biti izgnan iz države. On se ne može proterati u zemlji iz jednoga mesta u drugo, ni zatočiti u jednome mestu, osim u slučajevima koje je zakon izrečno predvideo.
Niko se ne može, ni u kom slučaju, proterati iz svog zavičajnog mesta, bez sudske presude.


Stan je nepovredan.
Vlast ne može preduzeti nikakvo pretresanje ni istraživanje u stanu građana, osim u slučajevima koje je zakon predvideo i načinom kako je zakon propisao.
Pre pretresa dužna je vlast predati licu, čiji se stan pretresa, pismeno rešenje istražne vlasti, na osnovu kojega se preduzima pretres. Protiv ovoga rešenja ima mesta žalbi prvostepenome sudu. Ali žalba ne zadržava izvršenje pretresa. Pretres će se vršiti uvek u prisustvu dva građanina.
Odmah po svršenom pretresu vlast je dužna predati licu, čiji je stan pretresan, uverenje o ishodu pretresa i potpisati spisak stvari oduzetih radi dalje istrage.
Noću mogu policijski organi ući u privatan stan jedino u slučajevima preke nužde kao i onda, kad budu iz stana u pomoć pozvani. Tome radu vlasti prisustvovaće predstavnik opštine ili dva prizvana građanina, osim u slučajevima prizivanja u pomoć.
Organi vlasti, koji bi skrivili protiv ovih odredaba, kazniće se za nezakonitu povredu stana.


Ujemčava se sloboda vere i savesti. Usvojene veroispovesti ravnopravne su pred zakonom i mogu svoj verozakon javno ispovedati.
Uživanje građanskih i političkih prava nezavisno je od ispovedanja vere. Niko se ne može osloboditi svojih građanskih i vojnih dužnosti i obaveza pozivajući se na propise svoje vere.
Usvajaju se one vere, koje su u ma kom delu Kraljevine već dobile zakonsko priznanje. Druge vere mogu biti priznate samo zakonom. Usvojene i priznate vere samostalno uređuju svoje unutrašnje verske poslove i upravljaju svojim zakladama i fondovima u granicama zakona.
Niko nije dužan da svoje versko osvedočenje javno ispoveda. Niko nije dužan da sudeluje u verozakonim aktama, svečanostima, obredima i vežbama, osim kod državnih praznika i svečanosti i u koliko to odredi zakon za osobe, koje su podložne očinskoj, tutorskoj i vojnoj vlasti.
Usvojene i priznate vere mogu održavati veze sa svojim vrhovnim verskim poglavarima i van granica države, u koliko to traže duhovni propisi pojedinih veroispovesti. Način, kako će se te veze održavati, regulisaće se zakonom.
U koliko su u državnom budžetu predviđeni za verozakone svrhe izdaci, imaju se deliti među pojedine usvojene i priznate veroispovesti srazmerno broju njihovih vernih i stvarno dokazanoj potrebi.
Verski predstavnici ne smeju upotrebljavati svoju duhovnu vlast preko verskih bogomolja ili preko napisa verskog karaktera ili inače pri vršenju svoje zvanične dužnosti, u partiske svrhe.


Štampa je slobodna.
Ne može se ustanoviti nikakva preventivna mera koja sprečava izlaženje, prodaju i rasturanje spisa i novina. Cenzura se može ustanoviti samo za vreme rata ili mobilizacije i to za stvari zakonom unapred predviđene. Zabranjuje se rasturanje i prodavanje novina ili štampanih spisa, koji sadrže: uvredu Vladaoca ili članova Kraljevskog Doma, stranih državnih poglavara, Narodne Skupštine, neposredno pozivanje građana da silom menjaju Ustav ili zemaljske zakone, ili sadrže tešku povredu javnoga morala. Ali u tim slučajevima, vlast je dužna za 24 časa po izvršenju zabrane sprovesti delo sudu, a ovaj je dužan takođe za 24 časa osnažiti ili poništiti zabranu. U protivnom slučaju smatra se, da je zabrana dignuta. Redovni sudovi odlučuju o naknadi štete nezavisno od sudske odluke o poništenju zabrane.
Za krivice štampom učinjene odgovaraju: pisac, urednik, štampar, izdavač i rasturač. Naročitim zakonom o štampi odrediće se, kad će i u kojim slučajevima koje od napred pobrojanih lica i na koji način odgovarati za krivice štampom učinjene. Sve krivice štampom učinjene sudiće redovni sudovi.


Građani imaju pravo udruživanja, zbora i dogovora. Bliže odredbe o tome doneće zakon. Na zborove se ne može dolaziti pod oružjem. Zborovi pod vedrim nebom moraju se prijaviti nadležnoj vlasti najmanje 24 časa ranije.
Građani imaju pravo udruživati se u ciljevima koji nisu po zakonu kažnjivi.


Građani imaju pravo molbe. Molbu može potpisati jedan ili više njih, kao i sva pravna lica. Molbe se mogu podnositi svima vlastima bez razlike.


Nauka i umetnost slobodne su i uživaju zaštitu i potporu države.
Univerzitetska nastava je slobodna.
Nastava je državna.
U celoj zemlji nastava počiva na jednoj istoj osnovi, prilagođavajući se sredini kojoj se namenjuje.
Sve škole moraju davati moralno vaspitanje i razvijati državljansku svest u duhu narodnog jedinstva i verske trpeljivosti.
Osnovna je nastava državna, opšta i obavezna.
Verska nastava daje se po želji roditelja, odnosno staralaca, podvojeno po veroispovestima, a u saglasnosti sa njihovim verskim načelima.
Stručne se škole otvaraju prema potrebama zanimanja.
Državna se nastava daje bez upisnine, školarine i drugih taksa.
U koliko će privatne škole i pojedine vrste njihove i pod kojim pogodbama biti dopuštene, odrediće se zakonom.
Sve ustanove za obrazovanje pod državnim su nadzorom.
Država će pomagati rad na narodnom prosvećivanju.
Manjinama druge rase i jezika daje se osnovna nastava na njihovom materinskom jeziku pod pogodbama, koje će propisati zakon.


Nepovredna je tajna pisama, telegrafskih i telefonskih saopštenja, osim u slučaju krivične istrage, mobilizacije ili rata.
Svi oni koji povrede tajnu pisama, telegrafskih i telefonskih saopštenja, kazniće se po zakonu.


Svaki građanin ima pravo neposredno i bez ičijeg odobrenja tužiti sudu državne i samoupravne organe za krivična dela, koja bi ovi učinili prema njemu u službenom radu.
Za ministre, sudije i vojnike pod zastavom važe naročite odredbe.
Za štete koje učine građanima državni ili samoupravni organi nepravilnim vršenjem službe, odgovaraju pred redovnim sudom država ili samoupravno telo. Dotičan organ odgovoran je njima.
Tužba za oštetu zastareva za 9 meseci.


Sva zvanja u svima strukama državne službe podjednako su dostupna, pod zakonskim pogodbama, svima državljanima po rođenju kao i onim državljanima po prirođenju, koji su narodnosti srpsko-hrvatsko-slovenačke.
Drugi prirođeni državljani mogu dobiti državnu službu samo ako su deset godina nastanjeni u Kraljevini; a po naročitom odobrenju Državnog Saveta i na obrazloženi zahtev nadležnoga ministra i pre toga.


Svaki državljanin uživa zaštitu države u stranim državama. Svakom je državljaninu slobodno istupiti iz državljanstva pošto ispuni svoje obaveze prema državi.
Zabranjuje se izdavanje svojih državljana.