USTAV FEDERATIVNE NARODNE JUGOSLAVIJE

Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije, 31. januar 1946.


Prvi Ustav FNRJ jednoglasno je proglašen na zajedničkoj sednici oba doma Ustavotvorne skupštine. Rađen je po ugledu na Ustav SSSR-a iz 1936 (Staljinov ustav). To se naročito odnosi na deo o ulozi i ovlašćenju izvršnih organa vlasti. Jugoslavija je definisana kao "savezna narodna država republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda koji su na osnovu prava na samoopredeljenje uključujući pravo na odcepljenje izrazili svoju volju da žive zajedno u federativnoj državi" koju je sačinjavalo šest republika s tim što je Srbija u svom sastavu imala Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu Kosovsko-metohijsku oblast. Iako je bila organizovana na federativnom principu, nova socijalistička Jugoslavija je u početnoj fazi razvitka imala obeležje centralizovane federacije koje se ogledalo u podeljenosti nadležnosti između savezne države i republika sa izrazitom prevlašću federalnih organa.

Ustavom je propisan izgled grba i zastave. Regulisana su osnovna prava naroda i republika koje su dobile ustave. Određeno je da teritorijalno razgraničenje između republika vrši Narodna skupština FNRJ i republičke granice nisu se mogle menjati bez njihovog pristanka. Nacionalnim manjinama zagarantovani su pravo i zaštita kulturnog razvitka i sloboda upotrebe jezika.

Svojina je bila državna, zadružna ili privatna. Međutim, privatna svojina mogla je biti ograničena ili ekspropisana ako je to tražio "opšti interes". Određeno je da "zemlja pripada onima koji je obrađuju". Građani koji su navršili 18 godina imali su pravo da biraju i da budu birani u sve organe državne vlasti. Zajamčena je sloboda savesti i veroispovesti. Crkva je odvojena od države. Zagarantovana je sloboda štampe, govora, udruživanja, zborova, javnih skupova i manifestacija. Škola je odvojena od crkve i osnovna nastava je bila obavezna i besplatna.

Ustavom je regulisana nadležnost FNRJ i najviših saveznih organa. Narodna skupština FNRJ je bila vrhovni organ državne vlasti i sačinjavala su je dva doma – Savezno veće i Veće naroda. Prezidijum Narodne skupštine, a pre njega Predsedništvo Ustavotvorne skupštine, ostvarivao je funkciju kolektivnog šefa države. Sastojao se od predsednika, šest potpredsednika, sekretara i najviše 30 članova.

Najviši izvršni i upravni organ državne vlasti bila je Vlada FNRJ, koju su sačinjavali predsednik, potpredsednici, ministri, predsednik savezne planske komisije i predsednik savezne kontrolne komisije. Ministarstva su bila opšte savezna i savezno republikanska. Pri vladi su postojali komiteti za prosvetu, kulturu, narodno zdravlje i socijalno staranje radi opšteg rukovođenja u tim granama državne uprave. Ustavom su određeni organi vlasti narodnih republika, autonomne pokrajne i autonomne oblasti, administrativno-teritorijalnih jedinica: sela, srezova, gradskih rejona, gradova, okruga i oblasti.

Organi pravosuđa bili su Vrhovni sud FNRJ, vrhovni sudovi republika i autonomne pokrajine, okružni i sreski sudov